guber027

Konstantin Simonov - Cekaj me

Cekaj me, i ja cu doci,
samo me cekaj dugo.
Cekaj me i kada žute kiše
noci ispune tugom.
Cekaj me i kada vrucine zapeku,
i kada mecava briše,
cekaj i kada druge nitko
ne bude cekao više.
Cekaj i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka.

Cekaj me, i ja cu sigurno doci.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore cekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Cekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Cekaj me, i ja cu sigurno doci,
sve smrti me ubit nece.
Nek kaže tko me cekao nije
Taj je imao srece!
Tko cekati ne zna, taj nece shvatit,
niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina
cekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ce mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si cekati znala
kao nitko na svetu…

Gradinar - Rabindranat Tagore

Nikada ne kažeš rec koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmiceš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veci je od prohteva drugih, zato cutiš.
Pritvornom ravnodušnošcu ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.

Rabindranat Tagore Ceznem da ti kažem najdublje rijeci

Ceznem da ti kažem najdublje rijeci koje ti imam reci
ali se ne usudujem, strahujuci da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujuci da bi mogla ti uciniti.

Ceznem da upotrebim najdragocjenije rijeci sto imam za te;
ali se ne usudujem, strahujuci da mi se nece vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošcu.
Zadajem ti bol, bojeci se da neceš nikada saznati šta je bol.

Ceznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inace srce iskocilo na usta.
Zato brbljam i caskam olako, i zatrpavam svoje srce rijecima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujuci da bi mogla ti uciniti.

Ceznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usudujem,
strahujuci da bi mogla otkriti moj kukavicluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih ociju cine da je moj bol vjecito svjež.

Kroj - Mika Antic

Ukrašcu tvoju senku, obuci je na sebe i pokazivati svima. Bices moj nacin
odevanja svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad dotraješ, iskrzanu, izbledelu,
necu te sa sebe skidati. Na meni ceš se raspasti. Jer ti si jedini nacin da
pokrijem golotinju ove detinje duše. I da se više ne stidim pred biljem i pred
pticama.

Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.

Zašivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati moju kožu sa tvojom. Ne znam da li
me shvataš: to nije prožimanje. To je umivanje tobom.

Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te
na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoce.

mico

sta bih ja ovde mogao da smislim, glupo mi je da me nema ovde, prosto si
nedostajem…..

Aj da probam, ali nesto licno da smislim……

Ne ide, ajde opet da probam….

Uhhhh……

Nijeee laaakkkoooo……

Mozda sad krene…..

Nije moj dan…..

Doslo mi nesto na pamet…

Citam, citam i ponovo citam stihove, koje pise ruka tvoja
i osecam toplinu, toplinu tvojih neznih ruku,
osecam tvoje nezne prste, koji lagano i besumno prelaze,
prelaze kilometre i kilometre rastojanja imedju nas dvoje,
prelaze put koji nas razdvaja ove noci, ovih dana,
ali put koji mi prelazimo u sekundi u trenu,
jer ti si tu, pored mene, ja te osjecam
osjecam tvoj uzdah, miris tvoje kose,
osjecam tvoj poljubac, poljubac za laku noc
koji mi upucujes, upucujes svake noci
jer ti si tu, pored mene, ja te osjecam

Tvoji stihovi, koje pises, koje saljes svake noci
smiruju moje uzdrhtalo telo, zeljno tebe
zeljno tvojih dodira, poljubaca.
osjecanja prema tebi, pale vatru
vatru koja gori u mom telu,
vatru koja ceka nas ponovni susret
susret koji uskoro ce doci
jer ti si tu, pored mene, ja te osjecam………

E dosta je bilo…. od naprezanja mozdanih vijuga osetio sam glad, glad za
hranom… Odoh da odmorim mozdane vijuge…

STREPNJA - Desanka Maksimovic

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra’.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k’o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek’ mi ne pridju oka tvoja dva.

Rabindranat Tagore - 65

Zoveš li me ti to ponovo?
Dode vece. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noci moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoca tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar vece ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne
kule?

Ne umire li cvece u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oci ljubavi uzalud bde i placu.
Neka žižak gori u samotnoj kuci.
Neka splav vrati domovima umorne radnike.
Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.

Vasko Popa - Kosovo Polje

Polje kao svako
Dlan i po zelenila

Mlad mesec kosi
Pšenicu selicu
Dva ukrštena sunceva zraka
Slažu je u krstine

Kos naglas cita
Tajna slova rasuta po polju

Božuri stasali do neba
Služe cetiri crna vetra
Sjedinjenom krvlju bojovnika.

Polje kao nijedno
Nad njim nebo
Pod njim nebo.

Pero Zubac - Mostarske kiše

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih sada znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još ne dozrele

Govorio sam joj
Ti si derište, ti si balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reci
Govorio sam joj
Ti si andeo, ti si davo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noc neke modre kiše
Nad Mostarom

Nije bilo sunca, nije bilo ptica
Niceg nije bilo
Pitala me je imam li brata,
Šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea
Sve me je pitala
Pitala me je da li bi mogao sa svakom
Tako sacuvaj Bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da cini, nije htela
Ili nije smela, vrag bi je znao

Jesen je ta mrtva, jesen na oknima
Njene oci ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali, ljubicasti
Ili mi se cini
Pitala me je da li sam Hrvat
Imam li devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko Božicni zvoncici moga detinjstva
Zvonile kapi
A nocna pesma tekla tihano niz donju mahalu
Ej, Sulejmana othranila majka

Ona je prostrla svoje godine po parketu
NJene su oci bile pune kao zrele breskve
NJene su dojke bile tople kao mali psici
Govorio sam joj da je glupava
Da se pravi važna
Svetlana, Svetlana
Znaš li ti da je atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije
Sve sam joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala

Vodio sam je po kujundžiluku, po ašcinicama
Svuda sam je vodio
U pecine je skrivao, na cardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke
Neretva žderbica
Pod starim mostom crnjanskog joj govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan

Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino
Ko prvi ljiljani
U džamije je vodio
Karadoz beg mrtav, premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šanticev cvece je odnela
Malo plakala kao i sve žene.

Milos Crnjanski - Prica

Secam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slucajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oci i cutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde cu biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.

Dobriša Cesaric - Slap

Tece i tece, tece jedan slap;

Što u njem znaci moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršce u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.

Tiho, o tiho govori mi jesen
Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišca i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama

Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vjecito kipi,
Što vjecito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prode vjecnost zvjezdanijem putem
Jedna vjecnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naci
Neka ista usta.

Možda ceš se jednom uvece pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteci da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove cudne rime,
Oh, ja necu znati, cežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim ce glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod vecernjih lampa mi cemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se krece, no vrijeme se krece
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut ce oci, naci ce se ruke,
A srca se dici -
I slijepi za stope bivšega života
Njima cemo ici

Pero Zubac - Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskociti dan.

Kao što ne možeš
tudi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom casu
volim.